Šveđanin Armand Duplantis, 26-godišnji olimpijski prvak iz Tokija i Pariza u skoku s motkom, pobjednik je 68. izdanja ankete Poljske novinske agencije (PAP) za najboljeg sportaša Europe u 2025. godini među novinskim agencijama Starog kontinenta.


Duplantis je apsolutni svjetski prvak u skoku s motkom, postavio je svjetski rekord od 6,30 metara, a također drži najbolji dvoranski rezultat svih vremena od 6,27 metara.

Šveđanin je uvršten je na dvadeset tri liste, devet puta na prvom i četiri puta na drugom mjestu. Duplantis je tako skupio 184 boda, 41 bod ispred španjolskog tenisača Carlosa Alcaraza, te 50 bodova ispred slovenskog bicilista Tadeja Pogačara, koji je 2025. osvojio svoj četvrti Tour de France.

U 68. anketi sudjelovale su čak 23 novinske agencije, među kojima i HINA.

1. Armand Duplantis (Švedska) - atletika 184 boda
2. Carlos Alcaraz (Španjolska) - tenis 143
3. Tadej Pogačar (Slovenija) - biciklizam 134
4. Femke Bol (Nizozemska) - atletika 76
5. Ousmane Dembele (Francuska) - nogomet 70
6. Lando Norris (Velika Britanija) - Formula 1 68
7. Jannik Sinner (Italija) - tenis 57
8. Aryna Sabaljenka (Bjelorusija) - tenis 56
9. Marco Odermatt (Švicarska) - alpsko skijanje 45
10. Johannes Hoesflot Klaebo (Norveška) - nordijsko skijanje 2

Prethodni pobjednici

1958. Zdzislaw Krzyszkowiak (Poljska/atletika)

1959. Vasilij Kuznjecov (SSSR/atletika)

1960 Jurij Vlasov (SSSR/dizanje utega)

1961. Valery Brumel (SSSR/atletika)

1962. Valery Brumel

1963. Valery Brumel

1964. Lidia Skoblikova (SSSR/brzo klizanje)

1965. Michael Jazy (Francuska/atletika)

1966. Irena Szewińska (Poljska/atletika)

1967. Jean-Claude Killy (Francuska, alpsko skijanje) 1

968. Jean-Claude Killy

1969. Eddy Merckx (Belgija/biciklizam)

1970. Eddy Merckx

1971. Juha Vaeaetaeinen (Finska/atletika)

1972. Lasse Viren (Finska/atletika)

1973. Kornelia Ender (NDR/plivanje)

1974. Irena Szewińska (Poljska/atletika)

1975. Kornelia Ender

1976. Nadia Comaneci (Rumunjska/sportska gimnastika)

1977. Rosemarie Ackermann (NDR/atletika)

1978. Vladimir Jashchenko (SSSR/atletika)

1979. Sebastian Coe (Velika Britanija/atletika)

1980. Vladimir Salnikov (SSSR/plivanje) 1

981. Sebastian Coe

1982. Daley Thompson (Velika Britanija/atletika)

1983. Jarmila Kratochvilova (Čehoslovačka/atletika)

1984. Michael Gross (BRD/plivanje)

1985. Siergiey Bubka (SSSR/atletika)

1986. Heike Drechsler (NDR/atletika)

1987. Stephen Roche (Irska/biciklizam)

1988. Steffi Graf (BRD/tenis)

1989. Steffi Graf 1990. Stefan Edberg (Švedska/tenis)

1991. Katrin Krabbe (Njemačka/atletika)

1992. Nigel Mansell (Velika Britanija/Formula 1)

1993. Linford Christie (Velika Britanija/atletika)

1994. Johan Olav Koss (Norveška/brzo klizanje)

1995. Jonathan Edwards (Velika Britanija/atletika)

1996. Svetlana Mastierkova (Rusija/atletika)

1997. Martina Hingis (Švicarska/tenis)

1998. Mika Haekkinen (Finska/Formula 1)

1999. Gabriela Szabo (Rumunjska/atletika)

2000. Inge de Bruijn (Nizozemska/plivanje)
2001. Michael Schumacher (Njemačka/Formula 1)

2002. Michael Schumacher

2003. Michael Schumacher

2004. Roger Federer (Švicarska/tenis)

2005. Roger Federer i Jelena Isinbajeva (Rusija/atletika)

2006. Roger Federer

2007. Roger Federer

2008. Rafael Nadal (Španjolska/tenis)

2009. Roger Federer

2010. Rafael Nadal

2011. Novak Đoković (Srbija/tenis)

2012. Sebastian Vettel (Njemačka/Formula 1)

2013. Sebastian Vettel

2014. Lewis Hamilton (Velika Britanija/Formula 1)

2015. Novak Đoković (Srbija/tenis)

2016. Cristiano Ronaldo (Portugal/nogomet)

2017. Cristiano Ronaldo

2018. Novak Đoković

2019. Lewis Hamilton

2020. Robert Lewandowski (Poljska/nogomet)

2021. Novak Đoković (Srbija/tenis)

2022. Iga Świątek (Poljska/tenis)

2023 Novak Đoković

2024. Leon Marchand (Francuska)

2025. Armand Duplantis (Švedska)

(Hina)